Америчка окупација Доминиканске Републике (1965–1966)
Америчка окупација Доминиканске Републике | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Хладног рата | |||||||
Генерал Брус Полмер током окупације | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
САД • Интер-америчке мировне снаге (Бразил, Хондурас, Парагвај, Никарагва, Костарика, Ел Салвадор) | Доминиканска Република | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Линдон Џонсон Роберт Јорк | Хуан Боск Франсиско Камањо | ||||||
Јачина | |||||||
42.000 војника САД, 1748 војника Интер-америчких мировних снага | 7.000[тражи се извор] | ||||||
Жртве и губици | |||||||
САД: 44 погинулих,[1] 283+ рањених ИАПФ: 17 рањених[2] | 2.000+ погинулих[3] 1000 цивила убијених током сукоба[3] |
Окупација Доминиканске Републике од стране војске САД започела је уласком америчких маринаца у главни град Санто Доминго 28. априла 1965. године, током Доминиканског грађанског рата. У окупацији им се наредног дана придружила 82. ваздушна дивизија војске САД. Завршила је септембра 1966. године, повлачењем америчких војних јединица.
Позадина
Након атентата на доминиканског диктатора Рафаела Трухиља 1961. године, у Доминиканској Републици уследио је период политичке нестабилности. На новим изборима победио је Хуан Боск, вођа антитрухиљистичке Доминиканске револуционарне партије. Бош је покренуо серију секуларних реформи у држави, што су Католичка црква, војни врх и економске елите протумачили као ширење комунизма и стварања „нове Кубе“. Бошова влада срушена је војним ударом 25. септембра 1963, а на власт је дошла цивилна хунта на челу с Доналдом Ридом Кабралом.
Незадовољство новом владом натерало је становништво и симпатизере Боска на оружани устанак. Побуњеници (познати под називом конституционалисти) су имали далеко више успеха у рату од Ридових снага (познати као лојалисти), те су напослетку заузели и главни град. Ваздушне снаге су почеле да бомбардују главни град 28. априла 1965. године. Првобитне активности америчких маринаца сводиле су се на евакуацију њиховог особља и цивила из главног града, док је у исто време Рид заговарао америчку инвазију.
Окупација
Амерички председник Линдон Џонсон, убеђен у пораз Ридових лојалиста и уплашен због могућег стварања „друге Кубе“, издао је наређење америчким снагама да интервенишу. Ова одлука била је само његова, јер су га сви саветници саветовали да не интервенише јер су били убеђени да ће Рид напослетку победити. Џонсон је послушао савет америчког амбасадора у Доминиканској Републици, који га је убедио да су Ридове снаге недовољно јаке за победу. Званично оправдање за инвазију била је „заштита грађана САД“.
Укупно 405 маринаца покренуло је инвазију на Доминиканску Републику 28. априла 1965. усмерену према Санто Домингу. Организација америчких држава формирала је Интер-америчке војне снаге чија је задаћа била помоћ САД током инвазије и окупације.
Боскове снаге пружале су отпор маринцима. Посредством папинског нунција 29. априла је уговорено примирје. Мировни споразум потписали су 5. маја пуковник Беноа (лојалиста) и пуковник Камањо (конституционалиста). Упркос споразуму, конституционалисти су још неко време пружали оружани отпор снагама САД и организовали конгрес на којем су избрали Камања за новог председника Доминиканске Републике. Амерички званичници су подржали генерала Имбера као председника Владе националне обнове. Наредни корак у процесу стабилизације било је формирање коалиционе владе Имбера и Камања. Камањо је одбио понуду, након чега је Имбер покренуо операцију „Чишћење“ усмерену против преосталих конституционалистичких снага. Операција је била завршена до 21. маја.
До 1. маја 1965, у Доминканској Републици налазило се 12.000 америчких војника, али је ОАЈ помренуо иницијатву да се америчке снаге полагано замене Интер-америчким мировним снагама, чији су припадници били из Бразила (1130), Хондураса (250), Парагваја (184), Никарагве (160), Костарике (21) и Ел Салвадора (3). Делегација Совјетског Савеза је 3. јуна на скупштини УН-а осудила инвазију на Доминиканску Републику описавши ју као отворену војну интервенцију против суверене државе.
Борбе против конституционалиста наставиле су се све до августа 1965, када је поновно проглашено примирје. Већина америчких снага до тада је напустила Доминиканску Републику, док су се поједине јединице задржале све до септембра 1966. године. Суочен са све већим губицима, Камањо је пристао на споразум наметнут од стране САД.
Године 1966, на изборима је победио Хоакин Балагвер (један од бивших Трухиљових марионетских председника), подупрт од Џонсонове администрације. Боск је изгубио на изборима и никад више није успео да се врати на власт. Иако је Доминиканском Републиком завладала релативна стабилност, Балагвер је наставио да доминира доминиканском политиком наредне 22 године.
Референце
- ^ The US Intervention in the Dominican Republic, 1965
- ^ Washington Center of Foreign Political Research, National Support of International Peacekeeping and Peace Observation operations (Washington, D.C.: Johns Hopkins University, Feb 70). стр. 289-313.
- ^ а б Eckhardt, William, in World Military and Social Expenditures 1987-88 (12th ed., 1987) by Ruth Leger Sivard.
Види још
- Џонсонова доктрина
- Америчка окупација Хаитија
- Инвазија на Гренаду
- п
- р
- у
- Моргентов план
- Хукбалахапска побуна
- Декемвријана
- Договор о процентима
- Кримска конференција
- Герилски рат у балтичким земљама
- Шумска браћа
- Операција Прибој
- Операција Џунгла
- Присаједињење балтичких земаља СССР
- Проклети војници
- Операција Незамисливо
- Операција Даунфол
- Потсдамска конференција
- Случај Гузенко
- Подела Кореје
- Операција Мастердом
- Операција Белигер
- Операција Блеклист форти
- Иранска криза 1946.
- Грчки грађански рат
- Барухов план
- Инцидент у Крфском мореузу
- Криза у црноморским мореузима
- Преправљање политике о Немачкој
- Први индокинески рат
- Труманова доктрина
- Конференција о азијским односима
- Кризе у мају 1947.
- Маршалов план
- Савет за узајамну економску помоћ
- Палестински рат 1947—1949.
- Грађански рат у Мандатној Палестини 1947—1949.
- Арапско-израелски рат (1948)
- Палестински егзодус 1948.
- Државни удар у Чехословачкој 1948.
- Раскол Тито—Стаљин
- Блокада Берлина
- Издаја Запада
- Гвоздена завеса
- Источни блок
- Западни блок
- Кинески грађански рат
- Рат у Малаји
- Албанска субверзија
- Сукоб на Папуи
- Бамбус завеса
- Корејски рат
- Макартизам
- Државни удар у Ирану 1953.
- Побуна у Источној Немачкој
- Прљав рат
- Брукерови амандмани
- Државни удар у Гватемали 1954.
- Подела Вијетнама
- Вијетнамски рат
- Прва криза у Тајванском мореузу
- Женевски самит (1955)
- Бандуншка конференција
- Познањски јун
- Мађарска револуција 1956.
- Суецка криза
- „Сахранићемо те”
- Операција Гладио
- Арапски хладни рат
- Сиријска криза 1957.
- Либанска криза 1958.
- Револуција 14. јула
- Спутњикова криза
- Друга криза у Тајванском мореузу
- Кубанска револуција
- Кухињска дебата
- Кинеско-совјетски раскол
- Конгоанска криза
- У-2 криза 1960.
- Инвазија у Заливу свиња
- Државни удар у Турској 1960.
- Совјетско-албански раскол
- Берлински зид
- Португалски колонијални рат
- Кубанска ракетна криза
- Кинеско-индијски рат
- Комунистичка побуна у Сараваку
- Државни удар у Ираку 1963.
- Еритрејски рат за независност
- Пешчани рат
- Грађански рат у Северном Јемену
- Аденска криза
- Државни удар у Сирији 1963.
- Грађански рат у Вијетнаму
- Шифтски рат
- Грађански рат у Гватемали
- Колумбијски сукоб
- Никарагванска револуција
- Државни удар у Бразилу 1964.
- Грађански рат у Доминиканској Републици
- Јужноафрички гранични рат
- Прелазак на Нови поредак
- Домино ефекат
- Декларација АСЕАН
- грађански рат у Лаосу
- Државни удар у Сирији 1966.
- Аргентинска револуција
- Сукоб у корејској ДМЗ
- Државни удар у Грчкој 1967.
- Диктатура пуковника
- Године олова (Италија)
- Инцидент УСС Пуебло
- Шестодневни рат
- Рат исцрпљивања
- Дофарски рат
- Рат Ел Вадија
- Протести 1968.
- Француски мај
- Масакр Тлателолко
- Културна револуција
- Прашко пролеће
- Комунистичка побуна у Малезији
- Инвазија на Чехословачку
- Ирачка баасистичка револуција
- Гулаш комунизам
- Кинеско-совјетски погранични сукоб
- Комунистичка побуна на Филипинима
- Корективни помак
- Детант
- Споразум о неширењу нуклеарог оружја
- Јордански грађански рат
- Корективни помак (Сирија)
- Грађански рат у Камбоџи
- Реална политика
- Пинг-понг дипломатија
- Угандско-танзанијски рат
- Војни меморандум у Турској 1971.
- Корективна револуција (Египат)
- Споразум четири силе у Берлину
- Бангладешки ослободилачки рат
- Никсонова посета Кини 1972.
- Севернојеменско-јужнојеменски гранични сукоб 1972.
- Јеменски рат 1972.
- Побуна НДФ
- Јеменски рат 1979.
- Грађански рат у Еритреји
- Државни удар у Чилеу 1973.
- Јомкипурски рат
- Каранфилска револуција
- Шпанска транзиција
- Метаполитефси
- Преговори о ограничењу стратешког наоружања
- Родезијски грађански рат
- Анголски грађански рат
- Грађански рат у Мозамбику
- Оромски сукоб
- Огаденски рат
- Грађански рат у Етиопији
- Либански грађански рат
- Кинеско-албански раскол
- Камбоџанско-вијетнамски рат
- Кинеско-вијетнамски рат
- Иранска револуција
- Операција Кондор
- Прљави рат (Аргентина)
- Државни удар у Аргентини 1976.
- Коријан ерлајнсов лет 007
- Саур револуција
- Покрет Нови драгуљ
- Херат устанак 1979.
- Седам дана до реке Рајне
- Употреба психијатрија у политичке сврхе у СССР
- Совјетски рат у Авганистану
- Бојкот Летњих олимпијских игра 1980. и 1984.
- Државни удар у Турској 1980.
- Перуански сукоб
- Казамански сукоб
- Грађански рат у Уганди
- Побуна Господове устаничке армије
- Грађански рат у Еритреји
- Етиопско-сомалски погранични рат 1982.
- Ндогбојосојски рат
- Инвазија САД на Гренаду
- Ирачко-ирански рат
- Црноморски инцидент 1986.
- Црноморски инцидент 1988.
- Грађански рат у Јужном Јемену
- Грађански рат у Бугенвилу
- Устанак 8888
- Солидарност
- Контрас
- Средњоамеричка криза
- Операција РЈАН
- Лет 007 Корејске авио-компаније
- Ејбл Арчер 83
- Иницијатива за стратешку одбрану
- Револуција народне власти
- Гласност
- Перестројка
- Рат за Нагорно-Карабах
- Инвазија САД на Панаму
- Протести на Тјенанмену 1989.
- Револуције 1989.
- Пад Берлинског зида
- Плишана револуција
- Румунска револуција 1989.
- Мирна револуција у НДР
- Монголска револуција 1990.
- Уједињење Немачке 1990.
- Туарешка побуна (1990—1995)
- Уједињење Јемена 1990.
- Пад комунизма у Албанији
- Распад Југославије
- Распад Совјетског Савеза
- Распад Чехословачке
- Абхазија
- Јужна Осетија
- Кина—Тајван
- Кореја
- Нагорно-Карабах
- Придњестровље
- Кинеско-индијски гранични спор
- Спор о статусу Северног Борнеа
- Труманова доктрина
- Задржавање
- Ајзенхауерова доктрина
- Домино ефекат
- Халштајнова доктрина
- Кенедијева доктрина
- Мирно сапостојање
- Остполитик
- Џонсонова доктрина
- Брежњевљева доктрина
- Никсонова доктрина
- Улбрихтова доктрина
- Картерова доктрина
- Реганова доктрина
- Одбацивање
- Суверенитет Порторука током Хладног рата
Капитализам |
|
---|---|
Комунизам |
|
Остало |
- АСЕАН
- ЦИА
- Савет за узајамну економску помоћ
- Европска економска заједница
- КГБ
- MI6
- Покрет несврстаних
- СААРК
- Сафари клуб
- Штази
- Активне мере
- Крсташ за слободу
- Известија
- Правда
- Радио Слободна Европа
- Црвена претња
- ТАСС
- Глас Америке
- Глас Русије
- Трка у наоружању
- Трка у нуклеарном наоружању
- Свемирска трка
- Савезничка интервенција у Руском грађанском рату
- Совјетска шпијунажа у САД
- Совјетско-амерички однос
- Совјетско-америчке самити
- Руска шпијунажа у САД
- Америчка шпијунаша у СССР и Русији
- Односи Русија—НАТО
- Балансирање на ивици рата
- ЦИА и Културни хладни рат
- Други хладни рат
- Категорија
- Остава
- Временска линија
- Списак сукоба